„АЈДЕ ПУЦАЈ ЈА ТЕ ЧЕКАМ“ – ТИБОР ЦЕРНА ЖИВИ ВЕЧНО!⁣

На данашњи дан 1999. напустио нас је Тибор Церна, командир стрељачког одељена 125. моторизоване бригаде Војске Југославије и прави пример српског Обилића. Одмах након избијања рата добровољно је тражио да дође у војску, па када је дошао, онда је тражио да иде у Пећ, а одатле је био упућен – на Кошаре. Иако је војна обука трајала пола године, под пуном ратном опремом, на фронту се нашао само два месеца након полагања заклетве. Наспрам њега и његових другова било је толико артиљерије и толико непријатеља да је смрт била готово извесна, само је било питање „сада или мало касније“. Није се плашио.⁣
⁣

Нарочито је, од 9. до 27. априла, један снајпериста из Легије странаца био кобан по наше војнике. Свакодневно им је наносио мање или језиве губитке, а никако није успевано да буде лоциран јер би користио само по један метак пре дуге паузе и пуцња са друге локације.У намери да открије снајпер који му је право у смрт односио другове, самоиницијативно је одлучио да баш он буде последњи који ће настрадати од тог снајпера. Устаје излази на чистину и виче: „Усташо! ‘Ајде, пуцај ако си јунак, ја те чекам!“⁣ Обарач је повучен. Метак из снајперске пушке је погодио Тибора право у грудни кош. Али, Тибор није пао.⁣ Да би створио могућност да непријатељ дејствује још једном, како би га наши снајперисти открили и коначно елиминисали, Тибор Церна је остао да стоји. Рањен, смртно рањен, окренуо се ка својим друговима у рову, који су га све време одвраћали од те намере, и рекао: „За ову земљу вреди погинути“.⁣