ПРИЈАТЕЉ И ЦИМЕР ПРИНЦИПА КОЈИ МУ ЈЕ ОСТАО ВЕРАН ДО КРАЈА – ТРИФКО ГРАБЕЖ!

[voicer-highlight]Без поговора заслужено је млади Трифко Грабеж понео титулу једног од највечих хероја са Пала. Пријатељ од почетка до краја уједно и београдски цимер Гаврила Принципа, пристао је да заједно са њим и Недељком Чабриновићем учествује у атентату на Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. Тог дана, стајо је на сарајевској Апеловој обали с Браунингом у џепу. Трифко је одрастао у веома побожној породици, био је син угледног свештеника Ђорђа Грабежа. И у то време се поносно декларисао као Србин – Православне вероисповести. Због своје бунтовничке природе често је упадао у проблеме, па је већ у седамнаестој години избачен из школе због ударања једног од његових учитеља. Родитељи су га одмах послали у Београд на наставак школовања где упознаје Гаврила Принципа, младића сличног карактера. За време школовања, постају пријатељи за цео живот и заједно проводе незаборавне тренутке читајучи књиге и разговарајући о аустроугарској окупацији отаџбине. Заједно се придружују српским националистима проводећи вријеме у кафанама “Жиров венац” и “Златна моруна”. У седмом разреду Београдске гимназије њих двојица прилазе Црној руци, српској тајној организацији, где су уз помоћ четника Воје Танкосића и Аписа научили основе пуцања из оружија.

На рођендан Грабежа, на Видовдан 28. јуна 1914., Франц Фердинанд и Софија стигли су у Сарајево возом. Недељко Чабриновић је бацио ручну бомбу на надвојводин аутомобил, међутим бомба је касно експлодирала. Грабеж није успио искористити своје оружје. Његова позиција је била 150 метара удаљена од Латинског моста узводно, на следећем мосту. Ипак, недуго затим Принципови пуцњи су били прецизнији. Неповређен се вратио кући на Пале и сакрио свој пиштољ и бомбу. Грабеж је направио грешку и жандари су пронашли његову пропусницу у јавном WЦ-у, на којој се видело да је прешао из Србије, па је постојала сумња. Код куће је спремао свој план бјекства у Србију. Планирао је да пешке дође до Вишеграда, али његова девојка Лепосава Лалић, паљанска учитељица за то није била способна. Кренули су возом са паљанске станице према Вишеграду 29. јуна. На станици у Прачи среће се са будућим четничким војводом Доброславом Јевђевићем. Њихов разговор је чуо један жандарм у близини, посумња и ухапси га. Грабеж је до краја остао веран пријатељ с онима с којима је и одлучио да крене у револуционарну борбу. Што је и показао током истраге и суђења. И њега је мученичка смрт у Чешком затвору Терезин уздигла међу оне ретке чији поступак је вредан дивљења и вечне захвалности.[/voicer-highlight]