„УСТАШЕ И ЧЕТНИЦИ, ЗАЈЕДНО СТЕ БЕЖАЛИ“ – ИСТИНА О БЛАЈБУРГУ И РУШЕЊЕ ЈОШ ЈЕДНОГ КОМУНИСТИЧКОГ МИТА!⁣

[voicer-highlight]У покушају понижавања и лажног оптуживања четничке војске, креиран је познати комунистички мит о заједничком повлачењу четника и усташа преко Блајбурга. Наравно и овај као и многи други бесмилсени митови немају апсолутно никаквих додира са истином..⁣

На питање, који четнички командант или јединица су погубљени у Блајбургу, сваки протагониста овог мита ће окренути главу и заћутати јер ниједна четничка јединица није крочила у Блајбург нити се заједно повлачила са усташама. У Блајбургу је конкретно побијено (одведено на стрељање):⁣
⁣- 15.000 словеначких домобрана⁣
– 6000 Љотићеваца (три од укупно пет пука)⁣
– 30.000+ Немаца и усташа⁣
⁣

За разумевање ове нешто комплексније теме потребно је разумевање периода краја 1944. и почетка 1945. што ћемо покушати најједноставније да објаснимо:⁣ Крај је 1944. Британци подржавају комунисте, а Немци губе рат. Две раздвојене групе четника, Ђујићева и Јевђевићева се пробијају до Словеније и ту се спајају. У Словенији се у том тренутку налази и Љотић са својим СДК. Он покушава да спроведе акцију националног окупљања са четницима са планом заједничке ослободилачке офанзиве. Ђујић и Јевђевић на предлог Ђенерала Драже, одбијају план јер им је речено да је диктиран од стране Немаца и бирају повлачење према западу преко Италије. Павле Ђуришић (тада већ на страни Љотића) одбија да послуша Дражу и пристаје на Љотићев предлог. Он прави договор и са Секулом Дрљевићем и допушта од свог СДК II формирање Црногорске народне војске (ЦНВ) уз подршку НДХ. Исти га на превару одводе у Јасеновац и тамо мучки убијају, а велики део његових војника упада у замку на Лијевча пољу и тамо гине. Преживели се прикључују ЦНВ-у која се налази у НДХ. Одатле крећу у повлачење преко Аустрије.⁣
⁣

Епилог је масакр комуниста готово читаве колоне словеначких домобрана, усташа, већег дела љотићеваца (ЦНВ) и Немаца која се повлачила из НДХ према северу (на граници Словеније и Аустрије). У исто време одреди Ђујића, Драже и Јевђевића прихватају и два корпуса СДК (Љотићеваца) и заједно са њима безбедно стижу у Италију (Удине) одакле одлазе у емиграцију.[/voicer-highlight]