УВЕК ТАМО ГДЕ ЈЕ НАЈЖЕШЋА БОРБА – ЛЕОНИДА ПЕТРОВИЋ!⁣

⁣⁣[voicer-highlight] Профил српског јунака увек је био исти, кроз векове никада није мењао своје обличје већ се само прилагођавао зову времена. Један од њих је и Леонида Петровић, доследни наследник предака и најбољи пример потомцима.⁣

⁣

У одбрану своје Отаџбине од Немаца, стаје већ првих дана Априлског рата 1941. године. Својом ванредном способношћу успева да избегне немачко хапшење и убрзо стаје на чело устаничких снага у свом родном крају Тимока, постајући један од његових најславнијих команданата.⁣

⁣

Његово име одзвањало је као пример храбрости и дисциплине, не само у Источној Србији већ и шире. То најбоље описује славни капетан Радомир Петровић Кент: ‘‘Леонида је одличан борац, правичан, строг и оштар. То је један од најхрабријих официра које сам срео у току рата. Он није могао да застане пред непријатељем или да гурне напред неког официра или војника – увек је био у првој линији, тамо где је најжешћа борба..“⁣

⁣

Бежање из земље никада није била опција за њега, чак и у најтежим данима – био је у Отаџбини и истовремено водио битку са свим непријатељима у њој. Прво га у заседи рањавају Љотићевци 1943. ипак то га није спречило да настави борбу и остварује даље јуначке подвиге.⁣ Јуна 1944. када је већ било јасно да је наша војска остављена на цедилу од савезника, он је хтео славно да погине у борби до последњег даха. Супроставља се вишеструко бројнијој чети партизана на Мозгову. Том приликом тешко је рањен и у полусвесном стању пребачен је на лечење у Ерликон где га затиче и крај рата. У записима ове битке стоји следеће: ”Борба се водила прса у прса, огорчено и очајнички у густим и веома тешко проходним шумама. У тој борби нарочито се истакао храброшћу капетан Леонида Петровић, који је при јуришу тешко рањен у груди.“⁣

⁣

Када је устао из болничког кревета, његова Отаџбина је била поново окупирана а повратак у њу му је био и остао немогућ до краја живота. Проглашен је једним од највећих државних непријатеља, а комунистички властодршци дословно су се иживљавали над његовом женом и шестомесечном ћерком. Тек после 20 година видео је своју ћерку и недуго затим отишао на вечно почивалиште.⁣ [/voicer-highlight]